Helsinški odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj

  

U Sarajevu je 4. maja 2010. godine održan konsultacijoni sastanak sa predstavnicima univerziteta, nevladinog sektora i sa partnerima iz Norveške, na kojem je konkretizovana saradnja i određivani naredni koraci u realizaciji programskih aktivnosti.

 

 

  Normal 0

Z A P I S N I K

 

sa konsultacijskog  sastanka održanog  4. maja 2010. godine u hotelu “Hollywood” u Sarajevu

 

 

Pozivu na sastanak su se odazvali sljedeće osobe:

 

1.      Ole Benny Lilleas, Norveški helsinški odbor

2.      Vehid Šehić, Forum građana Tuzla

3.      Zarije Seizović, Fakultet političkih nauka , Sarajevo

4.      Jasna Bošnjović, Rektorat Univerziteta u Sarajevu

5.      Goran Marković, Pravni fakultet Istočno Sarajevo

6.      Enver Halilović, Univerzitet u Tuzli, dekan

7.      Zrinka Bralo, Most mira, Sarajevo

8.      Edina Bećirević, Fakultet za kriminalistiku, kriminilogiju i sigurnosne studije

9.      Branko Todorović, Helsinški odbor za ljudska prava u RS

10.  Aleksandra Letić, Helsinški odbor za ljudska prava u RS

11.  Milijana Mićić, Helsinški odbor za ljudska prava u RS

12.  Amela Kurtović, konferencijski prevodilac

 

Sastanku uz prethodnu najavu i obrazloženje nisu prisustvovale sljedeće osobe:

 

1.      Jan Braathu, ambasador Kraljevine Norveške u BiH

2.      Željka Vojinović, Norveška ambasada

3.      Anisa Sućeska, izvršni direktor BIRN-a

4.      Adnan Velagić, Fakultet humanističkih nauka, Mostar

5.      Miodrag Živanović, Filozofski fakultet, Banja Luka

6.      Samir Arnautović, Univerzitet u Sarajevu, Rektorat

7.      Dragan Popović, konsultant u oblasti TP

 

Dnevni red sastanka

 

·        Uvodne riječi: Uloga partnera u programu, Uloga univerziteta, Uloga nevladinog sektora

·        Konkretizacija saradnje i određivanje narednih koraka u realizaciji programskih aktivnosti

·        Zaključci

 

 

Nakon što je gospodin Branko Todorović  pozdravio skup i dao kratak uvod u sadržaj sastanka, gospodin Ole Benny Lilleas  je pojasnio organizacionu strukturu Norveškog helsinškog odbora, njihovu ulogu i značaj kao partnera u programu, te uopšte ulogu Norveškog helinškog odbora i njegovih aktivnosti  na Zapadnom Balkanu.

Gospodin Vehid Šehić je ukazao na važnost i značaj procesa tranzicione pravde u BiH, sa posebnim osvrtom na reparacije, povezivajući rpocese Tranzicione pradve sa procesima suočavanja s prošlošću i pomirenja u Bosni i Hercegovini.

 

Prof. dr Halilović je istakao da se na Filozofskom fakultetu u Tuzli obrađuje tema Demokratija i

ljudska prava i da  je neophodno da predavanja studentima povremeno održavaju stručnjaci iz prakse. Takođe je istakao da bi bilo dobro kada bi se formirala biblioteka sa neophodnom literaturom za ovaj predmet. Profesor Halilović je predložio da treneri na treningu koji slijedi budu i univerzitetski profesori, te da je neophodna univerzitetska saradnja, kako bi implementacija  ovog pilot projekta bila efikasnija. Pohvalio je inicijativu i rekao da će ispred svog fakulteta potpisati memorandum o saradnji.

 

Gospodin Todorović je predložio nadogradnju ovog programa, u vidu razmjene studenata sa Norveškom, ukoliko bude prilike za takvom aktivnošću. Zatim je zamolio prisutne da prođu kroz radne materijale i da u daljoj diskusiji daju svoje prijedloge i preporuke.

 

Profesorica Edina Bećirević istakla da je u radu sa studentima na Fakultetu za kriminalistiku, kriminilogiju i sigurnosne studije uvidjela podijeljenost i zatvorenost studenata jednih prema drugima, u zavisnosti iz kojeg entiteta Bosne i Hercegovine dolaze. Ukazala je na značaj i prednosti interaktivne nastave. Takođe je dala svoju podršku inicijativi koja je pokrenuta od strane Helsinškog odbora za ljudska prava u RS i Norveškog helsinškog odbora.

 

Gospodin Goran Marković je govoreći o zatvorenosti i konzervativnosti univerziteta, naglasio na važnost međusobne saradnje koja će se podstaknuti ovim programom. Kada su u pitanju teme koje će se obrađivati na treningu, predložio je da se na prvom treningu zaobiđu osjetljivije teme , kao što su suđenja za ratne zločine i da se krene sa manje osjetljivim temama, kao što su institucionalne reforme. Gospodin Marković je rekao da bi predavači na treningu trebale biti osobe iz različitih društvenih sfera i sa različitim stavovima, čak i suprostavljenim, jer bi na taj način ostavili prostora studentima da stvore sopstveno kritičko mišljenje o pojmu i značaju tranzicione pravde.

 

Gospođa Aleksandra Letić je istakla da je za uspjeh pilot programa saradnja Univerziteta i praktičara iz NVO sektora od ključne važnosti. Edukacijski materijali, agenda treninga, itd će biti korisni za studente samo ako ih zajedno budemo stvarali i ako budemo uložili znanje i iskustvo da obuka studenata bude što obuhvatnija i uspješnija.

 

Gospodin Zarije Seizović je skrenuo pažnju na neke pojmove koji su se mogli čuti tokom diskusije, tako je sugerisao da pojmove trener i trening zamijenimo sa pojmovima predavač i predavanje. Podržao je projekat, ali je izrazio zabrinutost zbog vremenskog ograničenja implementacije projekta.

 

Gospođa Bećirević je istakla da nije za uvođenje novog predmeta Tranziciona pravda, na univerzitete, jer već postoji predmet Demokratija i ljudska prava, koji bi se mogao nadograditi ovim temama. Predložila je takođe formiranje grupe predavača koji će «kružiti» po različitim fakultetima.

 

Gospodin Seizović se takođe složio sa gospođom Bećirević da nije za uvođenje zasebnog predmeta, te je predložio da se Tranziciona pravda uključi u nastavni program u sklopu drugih predmeta.

 

Na kraju se gospodin Todorović zahvalio prisutnima na aktivnom učešću uz poziv da diskusiju nastave tokom ručka.

 

 

Zaključci

 

·        Univerziteti u Sarajevu, Tuzli, Istočnom Sarajevu, Banjoj Luci i Mostaru[1] su pristali na saradnju na ovom projektu

·        Fakulteti će pružiti podršku u vidu pomoći oko izbora studenata, kreiranje kurikulum edukacije, izrade edukacijskog materijala i realizacije treninga

·        Predavači trebaju biti predstavnici nevladinog sektora i predstavnici univerziteta

·        Formirati grupu predavača na temu tranzicione pravde koji će biti u mogućnosti da drže predavanja na različitim fakultetimaPažljivo birati teme treninga kako bi se izbjegli eventualni konflikti npr. staviti u drugi plan suđenja za ratne zločine, te primaran značaj dati ostalim mehanizmima tranzicione pravde.